Po vašem mišljenju koliko procenata u jednoj uspešnoj vezi predstavlja strast, a koliko rad na odnosu? 

Najveći deo uspešne veze predstavlja rad na odnosu i rad na sebi. Komunikacija je jako bitan faktor svakog odnosa i mislim da je strast samo jedan lep rezultat svega toga. Ukoliko postoji samo strast bez ostalih faktora, onda je odnos u nekoj dalekoj budučnosti osuđen na propast.

Da li smatrate da parovi sve manje poštuju svoje “I u dobru i u zlu” obećanje?

Da. Mislim da je to obećanje postalo manje važno zato što živimo u “instant” vremenu. Bitno nam je da nam sada i ovde bude lepo i zbog toga sve manje ljudi razmišlja na duge staze. Tada se dešava da odnos ne istraje “u dobru i u zlu”. 

Sta je ono sto najčešće dovodi do brzog hlađenja odnosa?

Sebičnost i egocentričnost. Kada neko isključivo gleda sebe, ne može biti dobar partner. 

Kako prepoznati momenat kada se treba okrenuti i otići? 

To je momenat kada shvatimo da uprkos svim našim pokušajima da uspostavimo bolji odnos, druga strana ne odgovara. Kada shvatimo da nas neko ignoriše i zanemaruje, da nije zainteresovan za naše želje i potrebe i da nije otvoren za komunikaciju. To je trenutak kada više nemamo šta da tražimo u tom odnosu, to je momenat za zbogom. 

Foto: @sara_stavik

The post Kako prepoznati momenat kada se treba okrenuti i otići? Pitali smo psihologa Jovanu Jovanović appeared first on S-Magazin.

Šta je emocionalna ili stresna ishrana?

Terapeuti ovaj obrazac ponašanja nazivaju i nesvesnom prehranom. Prepoznaćete je po specifičnim simptomima – glad se javlja naglo, neodoljiva je želja za konkretnom namirnicom. Najčešće su to nezdrave namirnice poput hleba, sećera, čokolade, grickalica i slično. Zdrava, organska glad dolazi postepeno, intezitet osećaja se blago povećava i glad vas ne kontroliše i ne parališe.

Koji je uzrok emocionalne ishrane?

U većini slučajeva, ovaj način ishrane je rezultat pogrešnih emotivnih reakcija na odredjene situacije, društvene odnose ili okolnosti, gde se hranom trenutno ublažava intezivni, negativni emotivni doživljaj ili osećaj. Često se uopšte ne radi o samoj hrani, već o tome šta potiskujete u sebi koristeći hranu.

Kako prevzići emocionalnu ishranu?

Da bismo prevazišli emocionalnu ishranu, moramo razumeti razliku između emocionalne i fizičke gladi. Emocionalna glad je zasnovana na žudnji specifične vrste hrane, bez postojanja fizičkih znakova, dok je okidač fizičke gladi prazan stomak i potreba tela da stvara energiju. 

Skala gladi (0-10) vam može pomoći u prepoznavanju da li je vaša glad emocionalna ili fizička.
0 označava gladovanje
1-4 su stepeni gladi
5 je neutralno
6-9 su stepeni sitosti
10 je neprijatna sitost

Kada se fokusirate na to kako se osećate fizički, shvatićete da li vam u potrebi za hranom deluju emocije.
Ako je vaša glad fizički na skali između 0 i 5, onda vam je potreban hranljiv obrok kako biste zadovoljili potrebe svog tela. Ako je vaše stanje ipak na skali između 5 i 10, bilo bi korisnije da prepoznate koju emociju osećate i pronađete drugi načini za upravljanje ovim osećanjem umesto da jedete. Da biste stavili tačku na emocionalnu ishranu, morate da razvijete strategije za zamenu svojih navika usredsređenih na hranu.
Ali šta ako ne možete da prepoznate kako se osećate i imate jaku želju za hranom, čak i kada znate da niste fizički gladni? Jedna od strategija koja pomaže mnogima u ovoj situaciji je odlaganje.
Kada shvatite da želite da jedete iz emotivnih razloga, pokušajte da odložite svoju potrebu za hranom najmanje pet minuta i postepeno povećavajte vreme odlaganja svaki put kada primetite emocionalnu glad. Pokušajte da se okupirate nečim tokom tog vremena i ako ste zaista gladni, znači fizičke gladi će se pojaviti.

Uspešno menjanje emocionalnog obrasca ishrane direktno je povezano sa našom sposobnošću da osećamo sav spektar emocija, da znamo šta osećamo, zašto to osećamo, da se nosimo sa tim emocijama i da ih izražavamo. Da bismo promenili svoju nefunkcionalnu ishranu, moramo da pronađemo nove, kreativne načine za sopstveni život. Iako izgleda da ova promena zahteva mnogo ulaganja, dugoročno zahteva manje energije nego što nam se čini. Ako preuzmemo izazov susreta sa sopstvenim emocionalnim obrascima, možemo za određeno vreme, zauvek promeniti našu nefunkcionalnu ishranu.Učeći o svojim emocijama konačno možemo otkriti koje se potrebe nalaze iza njih, šta zapravo želimo od života, kako to možemo potražiti i shvatiti, na koji način možemo da se pobrinemo za sebe kada se osećamo loše bez da koristimo mehanizam emocionalnog prejedanja. Istinsko suočavanje sa svojim emocijama može nam pomoći da počnemo da brinemo o sebi i verujemo da zaslužujemo dobre stvari u životu.

Deo teksta preuzet sa dnevnikishrane.com

The post Kako da manje jedemo kada smo pod stresom? appeared first on S-Magazin.