Psihološkinja Loreta Breuning kreirala je naučni program pod nazivom „upravljanje hormonima sreće“ koji pomaže da se mozak podesi na pozitivno razmišljanje. Za to nisu potrebne neke posebne veštine, psihološkinja ističe da je dovoljno 3 minuta dnevno! Evo o čemu se radi:

Znamo da ne možemo da promenimo svet oko sebe. I što više to pokušavamo, više gubimo energiju. Možemo da se sakrijemo ispod pokrivača i odbijemo da napustimo svoje sklonište dok svet ne potane savršen. Ali to se nikada neće desiti i ako to čekamo nikada nećemo biti srećni. Uvek će nam nešto nedostajati.

Umesto čekanja da se nešto desi samo od sebe, treba sami da preuzmemo stvari u svoje ruke!

Nas kontrolišu hormoni sreće i stresa. Ali i mi možemo da kontrolišemo hormone. Ako mozgu svakog dana serviramo negativne emocije, on će ih “nestrpljivo čekati” svakog dana i razviće naviku. Ista logika važi i za pozitivne emocije- kada ih iskusi, zaključuje da je to ono što mu se dopada.

Vežba “3 minuta dnevno”

Postoji jednostavna vežba: pronađite nešto pozitivno na šta ćete se fokusirati, nešto što je vama lično značajno i tako tri puta dnevno. Razmislite šta je to dobro oko vas? Podsetite se svojih snova iz detinjstva. Preplaviće vas osećaj sreće… Kažite sebi da ste sjajni, prelepi, pametni, da ste “kraljica”! Svaki put kada sebi kažete „Ja sam kraljica“, naš mozak je programiran da uradi što više stvari kako bi stvorio taj osećaj.

U početku, ova vežba može da izazove osećaj napetosti jer naše stare neuronske veze će vam sugerisati da su te male pozitivne stvari neuporedive sa “užasnim stanjem” u kojem se nalazite. Ali nemojte da odustajete. Posle šest nedelja, ove pozitivne misli biće za vas stvarne kao i sve ono negativno što ste ranije prvo primećivali.

Stoga treba da naučimo da kontrolišemo hormone sreće, jer pomoću toga možemo postići svoje ciljeve i uživati u životu. Potrebno je samo da odlučimo da budemo srećni. Već danas!

Izvor Sensa

The post ZA SAMO 3 MINUTA IZBACITE SVE NEGATIVNO IZ SEBE: Čudesna vežba koju koriste psiholozi – PROVERENO DELUJE appeared first on S-Magazin.

Pitali smo nešto više na ovu temu Anđelu Nešić, specijalistu medicinske psihologije, MA kliničke psihologije i porodičnog psihoterapeuta u edukaciji.

Takođe, čekamo i vaša mišljenja i odgovore u komentarima i veoma im se radujemo.

–Dobra komunikacija koja osim što utiče na naše odnose sa drugim ljudima, utiče u velikoj meri i na našu sliku o sebi, samopoštovanje, prihvaćenost u društvu, uspeh na poslu, u ljubavi. I sami možemo da procenimo šta je to što nam prija da čujemo od drugih ljudi, pa da to iskoristimo i u obraćanju sa drugima. Svaki čovek prirodno želi da bude prihvaćen i prija  nam kada su ljudi ispunjeni i srećni u našem prisustvu. Svemu tome doprinose reči i fraze koje, kada ih nekome uputimo ili neko uputi nama čine da se dobro osećamo. Neke od tih rečenica su „Hvala ti“, „Mislim na tebe“, „Izvini“, „Danas baš lepo izgledaš“, „Stalo mi je do tvog mišljenja“ itd.  Sve se to čini biranim rečima, koje su miroljubive, ljubazne, koje izražavaju lepotu, ali su birane sa merom. U psihologiji, između ostalog, to zovemo asertivnom komunikacijom. To je stil komunikacije u kojem izražavamo misli i osećanja na direktan i iskren način uvažavajući prava druge osobe. Ovo je veština koja se uči i vežba i to je dobra vest.

Ono što je poražavajuće je da, danas u svetu nadmetanja i potrebe da brinemo samo o sebi, ljubaznost, dobronamernost, empatija, velikodušnost i altruizam kao da su izgubile na vrednosti. Da bi stvar bila još gora, postali smo sumnjičavi kao društvo, te smo nepoverljivi i pitamo se šta se krije iza ljubaznosti, da li je to neki interes. Iako se ljubaznost često dovodi u vezu sa nemoći i slabostima osobe, naprotiv, ona je dokaz unutrašnje snage i sposobnosti da se otvorimo prema drugima. Zapravo, ljubaznost je stvar harmonije sa sobom i sa drugima. Rezultati najnovijih istraživanja pokazuju da kroz druge pomažemo sebi, nakon što obradujemo/oraspoložimo neku osobu i sami smo zadovoljniji i ispunjeniji., započela je Anđela.

Koliko ljubavlju i razumevanjem možemo menjati neke osobine i ponašanja partnera?

U emotivnim vezama posebno je važno da imamo razvijen kapacitet za bliskost. Šta on podrazumeva? Pre svega, biti u vezi sa stvarnom, realnom osobom, a ne sa svojim idelizovanim predstavama. Biti u vezi sa stvarnim vrlinama i manama jedne osobe, ceniti ono što ona zaista jeste, ali i biti autentičan u odnosu. Razvoj psihošloške bliskosti podrazumeva doživljaj pojedinca da u datom odnosu može biti „onakav kakav jeste“, da može otvoreno govoriti o svojim osećanjima i mislima, a zauzvrat očekivati razumevanje, podršku i prihvatanje. Različitosti u ljubavi, vezi i braku neminovno postoje. Ljudi mogu delovati jedan na drugog podsticajno, da postanu bolji, ali i suprotno tome, da postanu gori, a ljubav je ta koja podstiče oba partnera u ljubavnoj vezi da se duhovno razvijaju, rastu, napreduju i postanu najbolja verzija sebe. U svim odnosima, a posebno u ljubavnom, važno je pronaći ravnotežu, promeniti neke stvari kako bi sam odnos mogao da se razvija i usmerava ka zajedničkom cilju. Odrasla osoba je već formirana ličnost i da bi se promenila mora, pre svega, biti svesna šta je to što bi možda trebalo menjati i imati jaku motivaciju da to i promeni. A gde ćete veću motivaciju od ljubavi? Promena određenih aspekata sopstvenog funkcionisanja je dug proces i zahteva vreme i individualni napor. Kako kaže Jerotić, postoji samo jedan način da promenimo partnera, odnosno da ga učinimo boljim, a to je ljubav. Završiću ovaj članak citiranjem već pomenutog, jednog od naših najistaknutijih prihoterapeuta, Vladete Jerotića

„Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude. Zato, ako nekoga stvarno volite, pokušajte da ga promenite svojom ljubavlju, a ne ultimatumima“., zaključila je Anđela Nešić.

The post PSIHOLOG ODGOVARA: Koliko je mit ili istina da možemo da menjamo jedni druge? appeared first on S-Magazin.