Pričala si ranije kako si u teškim trenucima zamišljala da si zdrava i i fizički na potpuno drugom mestu gde se osećaš lepše i udobnije. To je metoda koju preporučuju psihoterapeuti i najpoznatiji duhovni učitelji ljudima koji se nalaze u naizgled bezizlaznim situacijama. Da li ti je taj koncept poznat od ranije ili to nešto do čega si sama došla?

To je nešto što mi se i ranije instinktivno dešavalo u životu, samo možda nisam bila svesna toga. Na primer, pošto sam od četvrte godine u sportu, trenirala sam vaterpolo, pred utakmice primenjivala sam vizualizaciju tako što sam zamišljala tačno određene pokrete i sebe kako postižem gol. Kada bih znala ko je protivnik, i njih sam zamišljala i sve scene u bazenu i svoju ekipu kao pobednike. To sam isto radila i u bolnici i zaista mi je pomoglo.
Mislim da je ta vizualizacija veoma bitna. Shvatila sam da smo mi tvorci svoje stvarnosti i da unapred kreiramo ono što smo zamislili i samo idemo ka tome. Verujem da je sve ovo nešto što sam nesvesno praktikovala. 

Da li misliš da su sportski duh i želja za pobedom bili presudni u tvojoj borbi?

Apsolutno. Mislim da se svi rađamo sa određenom dozom borbenosti, ali je odrastanje uz sport veoma važno. Tako učimo kako da se izborimo i u najtežim situacijama. Sport nije samo fiziči već i psihički trening koji treba da nas pripremi na razne izazove. Sve to nije moguće bez discipline, reda i posvećenosti. Svaki poraz je, kao i pobeda, novo iskustvo i moramo da naučimo da se nosimo sa tim. Moja bolest je praktično bila jedna izgubljena utakmica ili pozicija u kojoj se ja borim da se izvučem sa dna bazena. Ja sam se izborila i isplivana na površinu. Zato mislim da je sport neophodan svakom detetu, makar u izgradnji samopouzdanja i istrajnosti. 

Kada prolazimo kroz težak period u životu, kao što je na primer bolest, na neki način gubimo svoj identitet i nismo ista osoba koja smo bili ranije. Da li se to tebi dogodilo i ako jeste šta si radila kako bi povratila svoj identitet. 

Hm, dobro pitanje. Mislim da ni jednog trenutka nisam izgubila svoj identitet, a da je glavni razlog za to moj suprug koji je uvek bio uz mene. Možda su samo neke moje nove osobine isplivale ili postojeće ojačale još više. 

Koja je najvažnija poruka koju bi želela da da preneseš svima kojima si inspiracija?

Često to ponavljam, ali smatram da je ključno da se ne smemo predati i odustati. Čim se pomirimo s tim da je kraj, to je gotovo, naše telo nas sluša. Sebe možemo ohrabriti putem vizualizacije ili očekujući najbolji ishod, ali šta god da preduzmemo moramo oživeti svoje telo i naterati naše ćelije da tako i rade. Praktično, kakvu poruku šaljemo univerzumu, tako nam se i vraća. Ne smemo dozvoliti da razmišljamo negativno i da se pomirimo da nam nema sapasa da nam je život gotov, jer će nam telo zbog toga početi i da otkazuje.

Nastasju možete pratiti na društvenim mrežama @cancer.influencer

The post “IZBORILA SAM SE I ISPLIVALA NA POVRŠINU” : Nastasja Nedimović, žena koja je pobedila rak u trudnoći i ostvarila nemoguće appeared first on S-Magazin.