Popularni analitičari ljubavnih odnosa i pisci čija dela svedoče o instituciji braka u 21.veku će vam istaći da 90% brakova funkcioniše po principu “Baš me briga sa kim me vara i kako provodi svoje vreme dokle god ja, zahvaljujući njemu školujem decu, imam zdravstveno osiguranje i krov nad glavom.”
Mnogo grešimo kada u ljubavi praštamo prevare, uvrede, svađe. O verbalnom ili fizičkom zlostavljanju da ne pišem.
Da li kada oprostimo, gubimo samopoštovanje?
Ego nam ne dozvoljava da uživamo u osećaju praštanje da bi smo sebi olakšale, a ne da hranimo sujetu razmišljajući da li je ili nije zaslužio da mu kažemo, “Oprostila sam ti i sreća tvoja što me pamćenje dobro ne služi.”
Kada otkrijemo da želimo da se vratimo bivšim partnerima, čak i kada se on nije poneo lepo prema nama, to se obično vezuje s osećanjem usamljenosti, sa čežnjom za srećnim trenucima, ali i sa osećanjem gubitka, bola i patnje jer nijedan rastanak nije lak.
Muškarci i žene bez obzira na rasnu, versku i kulturnu pripadnost i nivo obrazovanja teže da osporavaju ponašanje, uverenja i stavove svojih partnera. Dame i gospoda različito vide stvari, imaju drugačije prioritete i suprotno se ponašaju.
Razlika među polovima je sigurna sam naučno pitanje, a nije ni političko ni moralno, jer mi možemo da budemo isti, ali nikako identični.
Na primer , žene kada se posvađaju sa partnerima sebi obećavaju da mu nikada neće oprostiti jer ih je za “srce ujeo”, sve zapamte i serviraju mu osvetu kada je već hladna. Ne postoji žena koje će bilo koju vrstu poniženja i nezadovoljstva trpeti, a da se posle neće osvetiti. Jedino što nas zaista razlikuje od životinja jeste sposobnost da mislimo i planiramo i zato kažu da je dobro biti kralj, ali nije baš uvek dobro biti njegova supruga ili ljubavnica, bar kada je o osveti, zaverama i praštanju reč.
Rimski car Klaudije se ženio četiri puta. Istoričari tvrde da je njegova treća supruga Valerija Mazalina bila nimfomanka i da je redovno bia neverna Klaudiju. Takmičila se sa prostitutkama koja će imati više partnera za noć. Klaudije nije mogao da joj oprosti neverstva i pogubio ju je i naredio svojim podanicima da ga ubiju ako odluči ikada više da se oženi. Međutim, ubrzo se oženio četvrtom i poslednjom ženom …
Engleski kralj Henri VIII ima neslavnu titulu najpoznatijeg ubice bračnih drugarica. Kraj brakova i smrt njegovih šest žena izgleda ovako – razvedena, obezglavljena, umrla, razvedena, obezglavljena, preživela.
Srpska istorija svedoči o ljubavi Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin. Ljubav mladog kralja i 12 godina starije udovice izazvao je bes u zemlji, ali to nije moglo da ih zaustavi da postanu muž i žena. Draga je pokušala da dokaže svoju lojalnost i ljubav prema Aleksandru kada se na zvuk prvog pucnja bacila na njega kako bi svojim telom zaštitila jedinog coveka koji joj je verovao, voleo i razumeo.
Na žalost ni danas Srbi ne mogu da oproste ženama koje prođu bolje nego neki.
Volela bih da verujem da na svetu postoji osoba koja bar jednom nije bila povređena, razočarana, ljuta, osoba čije poverenje nije bilo izigrano. Svi smo se u nekom trenutku osećali manje ili više razočarano iako nam naše bake uglavnom govore da je život i suviše kratak da bi devojke praštale, ali kako oprostiti i kome? Obično je ostavljeni muškarac šarmantna pojava oko koje se svi trude, ostavljena žena je predmet opšteg sažaljenja. Inače, okolina osuđuje preljubnika istovremeno osuđujući mnogo više onog ko se usudi da prevaru oprosti, nazivajući takvu ženu jadnicom i glupačom, a muškarca rogonjom ili slabićem. Mi smo, bez obzira na njihove instinkte opremljene tananijim senzorima, pa smo zato savršene negovateljice, zaštitnice i “ženska intuicija” nam pomaže da prepoznamo i najsitnije promene u ponašanju drugih. To je ono što zbunjuje muškarce kroz istoriju. Njima je oduvek bilo neophodno da vide ženske suze da bi shvatili da smo tužne i da odlazimo, uverene da mu nikada nećemo oprostiti.
Da li je zaista tako?
Da li je zaista tako?