Ovih dana vremenska prognoza je bila vrlo promenjiva, bar ovde gde sam se ja kretala. One manje osetljive to će dotaći tek kada treba da isplaniraju šta da obuku. Međutim, mnogo je više nas koji ne možemo dobro da spavamo, postanemo razdražljivi, dobijemo migrenu i ko zna šta još.
Simbolično preneseno na emotivne odnose, kojima se zbog posla bavim svakog dana, ništa manje stresa nam ne donosi ponašanje partnera (ili nekog za kog mislimo da nam je partner) koji se igra sa nama “toplo hladno” igricama.
Postoje tu različite varijante, javlja se redovno pa se tek posle par meseci izgubi – da bi se ponovo nekako povampirio i vratio, onda su tu oni koji se od samog početka javljaju retko ali konzistentno – pošalju s vremena na vreme “mislim na tebe” ili nam pošalju neku vatricu kao odgovor na naš story . Zatim ima onih koji nam tek u trenucima slabosti kada popiju malo više priznaju svoja osećanja, pa se posle ponovo nekako izgube.
Zaključak možemo lako doneti – takav način ponašanja dobijamo od osoba koje nisu pre svega u skladu sa sobom.
Ali šta je sa nama? Gde je tu naša odgovornost? Gde je tu onaj mračni kutak naše duše u koji skoro nikada ne zalazimo? Kako to da baš nas tako ostavljaju I vraćaju nam se? Gde se u nama izgubilo to prapoverenje u ljude i ljubav? Kada smo to mi izdali sebe? To se nije desilo samo jednom, već iznova i iznova, svakog dana po malo. Od toga da slažemo da smo zauzeti kad nam se negde ne ide, do toga da izdajemo svoju prirodu i svoja osećanja kad pristanemo na manje nego što nam je zapravo potrebno. To se događa kad odemo na porodični ručak na koji nam se ne ide, kada obučemo nešto samo zato što se od nas očekuje da izgledamo na određen način, kada sedimo u kuhinji i kad nam se ne kuva, radimo prekovremeno bez ikakve naknade, ljubimo se sa kim “moramo” ali baš ne želimo.
Na kraju dobijemo onu verziju sebe koja je i sama emotivno obogaljena pa kao takva samo slične sebi privlačimo. Dok god ne sretnemo sebe u sebi, uz pomoć svih onih vežbi, alata, procesa, molitvi i iskrene namere, uvek ćemo prstom upirati u drugog.
Ali svaki put kad uperimo jedan prst u drugog, ostala tri su uperena u nas.
Foto: @80svintagecomics
