Gde upoznati “Gospodina pravog”?

Gospodin pravi je apstraktni pojam, jer što je za jednu ženu ostvarenje snova – za drugu je zlatni kavez, što je za neku ženu ljubomora – za drugu je čista ljubav. Neke od nas prvo snime fizički izgled partnera, druge skeniraju debljinu novčanika.  Ruku na srce, većina bi se ipak složila da je razumeavnje, nežnost i podrška najpoželjnija karakteristika gospodina pravog.

Ako se sada složimo da je takav muškarac neko ko pre svega ume dobro da se pobrine za sebe, a onda i za nas, ostaje nam jedino pitanje gde takvog upoznati.

Ovde se ne radi o tome gde takvog ujuriti, što inače devojke sa nižom svešću često primenjuju, poput agresivnijih metoda uhođenja, pravljenja slučajnih sudara ( da, ima i takvih), već ovde govorimo o strateškom pozicioniranju našeg kretanja. 

Iako kvalitetnog muškarca možemo sresti svuda, veća je verovatnoća da ćemo takvog upoznati na mestima gde su zabava i razbibriga dominantne. Različiti stručnjaci iz ove oblasti predlažu odlazak na polo utakmicu, putovanje biznis klasom, odlazak u spa centre hotela sa pet zvezdia, što ima i smisla i logike. Čini se da žene koje imaju novac za sve te provode imaju manje poteškoća u ljubavnim odnosima od nas žena koje radimo za platu. Samo što tu postoji jedna mala začkoljica, lično sam u svom okruženju viđala belosvetske lepotice koje su uz sve privilegije izgleda i statusa ipak završavale u nekim bezličnim, nedefinisanim odnosima – bez sreće i budućnosti, od toga da su bile ljubavnice nekih arapskih preduzetnika, do toga da su pronašle muževe,a izgubile sebe. Što mu nekako dođe još gore nego da ga nikada nisu ni pronašle.

Postoje naravno i srećni primeri poput J Lo i njenog bivšeg- sadašnjeg Bena Afleka ili jedne moje drugarice iz Niša koja se srećno razvela sa troje dece i još srećnije udala ponovo. Pa opet mnoge od nas se pitaju zašto se nama ne desi neka luda sreća da nam se nikad preboljeni bivši ne vrati sa prstneom u ruci ili da sreću pronađmo u drugom braku ako već nismo u prvom? Najpre zato što u stvari i dalje nismo poverovale da mi to zaslužujemo… Zato što duboko u sebi mislimo da ne vredimo i htele – ne htele šaljemo vibraciju nesigurnosti…Zato što imamo uverenje da sve što je lepo kratko traje…Zato što podsvesno ne verujemo u ljubav i partnerstvo jer smo to naučile u svojojoj primarnoj porodici. Zato što mislimo da smo već stare, zato što nam je bivši muž rekao „Ko će tebe?”. Zato što je u Srbiji svaki razgovor o srećnoj vezi skoro vulgaran, a priča o disfunkcionalnom partnerstvu domaća, dobro poznata pa skoro očekivana stvar.

Propusnica za srećnu vezu se ne dobija na recepciji luksuznog hotela, niti na džet-set destinaciji, tu propusnicu moramo prvo same sebi da damo. Onda tek sve ima više smisla…i naša putovanja, i provodi, i lokacije i upoznavanja …Dobra vest je da je to moguće i ostvarivo. Jer što je jednom primerku neke vrste pošlo za rukom, znači da može i ostalima. Samo treba verovati i u skladu sa tim živeti.

Viže o ovoj temi možete čuti u online kursu „U poverenju sa Sanjom i Jovanom“ – Uskoro na S-Magazinu