Pre par dana sam na svom instagram profilu postavila pitanje “Koji je najveći debakl sa Vašeg prvog sastanka?”. Kakvi su to odgovori bili… Jedan muškarac je otišao do toaleta i nije se više vratio, drugi u šoku što je morao i dezert da plati, trajno je izbrisao broj telefona devojke koja mi se još uvek konsternirana od šoka javila u inbox. Bilo je i onih opasnijih koji su se slatko smejali i lepo pričali pa se više nikada nisu javili ili onih koji su na volšeban način izbegli da se uopšte pojave na tom famoznom prvom sastanku.
Divna mlada dama mi se poverila kako joj je tip rekao da njegovu sestru boli stomak pa da mora da joj se nađe i da ne može izaći, dok je bilo i onih koji mnogo drskije otkažu viđenje uz neku pasivno agresivnu rečenicu tipa “ Znam ja da tebi treba drugačiji muškarac”. Čitajući komentare ispada da je danas najteže uopšte doći u poziciju da nas neko pozove na sastanak, a da to nije neka “bleja” kod kuće, odnosno poziv na seks.
A onda kada nam se desi sreća da ipak imamo priliku da sebe predstavimo u najlepšem svetlu po prvi put, mi u stvari i ne znamo šta da radimo. Tu nam ni ženski časopisi više nisu od pomoći ni new age filozofije, jer svi oni insistiraju na tome, citiram “ Samo budi ono što jesi”. Pitala bih ja njih kako da to budemo? Sada tek u ovim sredovečnim godinama, počinjem da nazirem ko sam to ja… sa dvadeset i nešto nisam imala pojma. Niko nam nije rekao da smo mi naše želje, naše potrebe i lične radosti. Kroz vaspitanje da budemo dobre izgubile smo svest o tome da prvo budemo dobre sebi. Uvek mi je drago da u svom radu i edukacijama mogu da govorim o magiji prvog sastanka na jedan drugačiji način. Pitanje svih pitanja je : “Kako pronaći balans predstavljanja autentične sebe, a opet zadržati dozu misterioznosti?”. Kako da jasno iskažemo svoje potrebe u vezi a da ipak ne prepadnemo onog preko puta nas? Kako napraviti dobru reklamu za naše uspehe i postignuća, a da ne delujemo pretenciozno?
Neka osnovna pravila šta ne treba raditi su da ne pričamo bilo šta o bivšima, da ne govorimo u negativnom kontekstu o njegovim izborima, karijeri ili izgledu i da nikako ne spominjemo lične nesigurnosti. Mislim da je meni lično uvek bilo najteže da ne počnem sebe da kritikujem od toga kakva mi je šminka do mnogo ozbiljnijih tema, gde sam opasno samu sebe podrivala pričajući o tome šta sve ne
znam i u čemu nisam dobra.
Ono što treba uraditi je staviti fokus na dobra dešavanja koja smo imali u proteklim danima i pričati o njima, mada uvek pomaže i trik političara da pričamo ono što hoćemo umesto da odgovaramo na postavljeno pitanje. Važno je izaći iz prosečnosti tako što ćemo pričati o tome šta nas inspiriše, koje knjige čitamo, u kom gradu bismo volele da se probudimo sutra kada bismo mogle da biramo. Samo
onda kada pričamo o porivima svoje duše izlazimo iz percepcije samo fizičkog izgleda i ulazimo u višedimenzionalsnost naše pojave. Tada možemo da budemo neko koga nije lako zaboraviti.
Ako i uz svu našu pozitivnu energiju i naučno dokazane metode koje psihološki utiču na svest onog ko sedi preko puta nas ne dobijemo željeni rezultat, onda se ipak treba zapitati da li smo krenule da kupimo narandže, a u radnji su ponuđene jabuke?
Taj muškarac kome je teško da plati račun, onaj koji nije više ni siguran da li uopšte želi da izađe sa nama ili nas samo zove zbog svojih bazičnih potreba, njihova ponašanja ne govore o našoj vrednosti (Kako obično prvo pomislimo), ali govore o svim onim segmentima koje nismo zacelile i na čemu treba da radimo. Devojka koja stalno upoznaje emotivno nedostupne muškarce i sama je nedostupna, ona koja upoznaje muškarce koji ne razumeju bliskost i sama nije bliska sa sobom, i tako redom. Indikacija naših problema je partner preko puta nas, pa hvala im bar na tome da lakše sagledamo sebe ako već njih ne možemo.
Kako pronaći gospodina pravog otkrijte razgovarajući sa Jovanom i Sanjom
