jovana hiesmayr Tag • S-Magazin

Neću više da budem “Dobra žena”!

Sanja Marinkovic — Wed, 29 Mar 2023 13:24:25 +0000

Dok pišem kolumnu sedim već dobra tri sata kod mog frizera u Nišu, a ostaću bar još četiri dok ne dobijem željenu nijansu. Sedim i čitam kolumnu moje drage Jasmine i pomalo sam ljubomorna što ona može da piše nonšalantno o fenomenu švaleracije u našoj prestonici, a ja kao kouč moram veoma oprezno, stručno da ne kažem pipavo da pristupim ovakvoj i sličnim temama.

Onda sam se pod haubom zapitala koja to ograničenja kao kouč, majka dvoje odrasle dece, ili kao sredovečna žena imam? Šta to sve ne mogu da pišem, radim, budem, nosim, ponašam se što nije u skladu sa mojim životim pozivom ili samom činjenicom da sam žena?

Spisak je toliko dugačak i po malo mučan. Ne znam odakle da krenem. Da li od nečeg trivijalnog kao što su providne čipkane pantalone, pa do toga da kad izadjem na piće svima moram da objašnjavam da moj muž ne uživa da ide sa mnom i mojim drugaricama na piće.

Još uvek kao društvo nismo shvatili da biti duhovno probuđen ne znači misliti pozitivno i videti leptiriće i cvetiće – već biti svoj i autentičan – govoriti svoju istinu. Stotine žena sa kojima sam radila poslednjih deset godina završavale su na lekovima i alkoholu samo zbog toga što su godinama živele ono što se očekuje od njih a ne ono što su želele. Udamo se jer se to podrazumeva, ne razvodimo se jer se to očekuje, radimo stabilne poslove jer tako dolikuje, ćutimo, ne svadjamo se, ne psujemo, oblačimo se u skladu sa godinama.

Kasno se zapitamo koliko “nas” zapravo ima u sopstvenim životima. Mi smo sve kao u nekom filmu večitog tranzicionog žanra, sa unapred dodeljenom ulogom “dobre žene”.

Ja sam skoro odlučila da više ne budem dobra žena! To ne isključuje da ću se i dalje truditi da budem najbolja majka svojoj deci, podrška i ogledalo svog muža ali nikako “dobra žena” po merilima komšija ili instagramskih špuijuna. Ne želim da se tiho smejem, da pazim da li je prošla ponoć a ja sam u gradu, neću da objašnjavam svoje ekstravagantne kupovine, ljude koji su u mom okruženju, ne želim da se pravdam zbog toga što ne izgledam kao žena svojih godina, što ne razmišljam kao žena u četrdedetim, što moje ranjeno unutrašnje dete želi da je zadovoljeno mojim odlascima kod estetskih doktora. Baš me briga! To sam osvestila! Kad sam bila mala devojčica stajala sam na kapiji i čekala da mi slučajni prolaznici kažu kako sam lepa. Sada samo hoću da sam sebi lepa, tako naravno kompenzujem sve ono na šta u životu ne mogu da utičem, a volela bih. To je ok!

@memorysticc

Da se vratimo na švaleraciju sa početka price, o švaleraciji mislim isto što i o braku. Neko je srećan i nekome uspe, drugi se srozaju do dubokih ponora. U životu je sve relativno i sve moguće. U tome je čar.

The post Neću više da budem “Dobra žena”! appeared first on S-Magazin.

“Toplo hladno” i ostale igrice u emotivnim vezama

Sanja Marinkovic — Sun, 13 Nov 2022 18:59:47 +0000

Ovih dana vremenska prognoza je bila vrlo promenjiva, bar ovde gde sam se ja kretala. One manje osetljive to će dotaći tek kada treba da isplaniraju šta da obuku. Međutim, mnogo je više nas koji ne možemo dobro da spavamo, postanemo razdražljivi, dobijemo migrenu i ko zna šta još.

Simbolično preneseno na emotivne odnose, kojima se zbog posla bavim svakog dana, ništa manje stresa nam ne donosi ponašanje partnera (ili nekog za kog mislimo da nam je partner) koji se igra sa nama “toplo hladno” igricama.

Postoje tu različite varijante, javlja se redovno pa se tek posle par meseci izgubi – da bi se ponovo nekako povampirio i vratio, onda su tu oni koji se od samog početka javljaju retko ali konzistentno – pošalju s vremena na vreme “mislim na tebe” ili nam pošalju neku vatricu kao odgovor na naš story . Zatim ima onih koji nam tek u trenucima slabosti kada popiju malo više priznaju svoja osećanja, pa se posle ponovo nekako izgube.

@97archives

Zaključak možemo lako doneti – takav način ponašanja dobijamo od osoba koje nisu pre svega u skladu sa sobom.

Ali šta je sa nama? Gde je tu naša odgovornost? Gde je tu onaj mračni kutak naše duše u koji skoro nikada ne zalazimo? Kako to da baš nas tako ostavljaju I vraćaju nam se? Gde se u nama izgubilo to prapoverenje u ljude i ljubav? Kada smo to mi izdali sebe? To se nije desilo samo jednom, već iznova i iznova, svakog dana po malo. Od toga da slažemo da smo zauzeti kad nam se negde ne ide, do toga da izdajemo svoju prirodu i svoja osećanja kad pristanemo na manje nego što nam je zapravo potrebno. To se događa kad odemo na porodični ručak na koji nam se ne ide, kada obučemo nešto samo zato što se od nas očekuje da izgledamo na određen način, kada sedimo u kuhinji i kad nam se ne kuva, radimo prekovremeno bez ikakve naknade, ljubimo se sa kim “moramo” ali baš ne želimo.

@endlesslyloveclub

Na kraju dobijemo onu verziju sebe koja je i sama emotivno obogaljena pa kao takva samo slične sebi privlačimo. Dok god ne sretnemo sebe u sebi, uz pomoć svih onih vežbi, alata, procesa, molitvi i iskrene namere, uvek ćemo prstom upirati u drugog.
Ali svaki put kad uperimo jedan prst u drugog, ostala tri su uperena u nas.

Foto: @80svintagecomics

The post “Toplo hladno” i ostale igrice u emotivnim vezama appeared first on S-Magazin.

Zašto dobre devojke završe loše u emotivnoj vezi?

Sanja Marinkovic — Sun, 23 Oct 2022 16:47:40 +0000

Bila je nedelja. Obično nedeljom pravim gibanicu ili brauni, ređam lazanje ili pravim kolač od malina. Kad bolje razmislim, to radim i ostalim danima u nedelji. Nije da mi nije drago da moja deca i porodica jedu ukusne i kvalitetne obroke, ali nekad mi baš bude sve to skupa malo dosadno. Pre svega oko nabavke i organizacije. Imam običaj da dok sam u kuhinji budem na telefonskoj liniji sa nekom od drugarica iz Beča ili Beograda gde pravimo pretres protekle nedelje. To često zvuči baš ovako:

– Znaš Jo, ON mi se ponovo javio tek kasno sinoć… Ne razumem šta sam pogrešno uradila da mi se opet tri dana nije javio, ni poruka ni poziv? Stvarno sam fleksibilna i imam razumevanja i za njegov posao, za bivšu ženu, za dete, za majku koja se malo malo pa ne oseća dobro.

– Mislim da je najveći problem baš to tvoje “ razumevanje” i “fleksibilnost”. Dok god budeš sve to radila iz straha da te ne ostavi, iz straha šta će misliti o tebi iz straha da ne budeš sama, dobijaćeš njega takvog.

Zašto predstavu o sebi gradimo na osnovu onoga što drugi misle o nama? Zašto nam je potrebno potvrda okoline da smo dobri jer nekog čekamo, jer smo strpljivi, jer sve razumemo? Uzrok tome je samo naučeno ponašanje iz detinjstva kada smo bile dobre devojčice i radile sve što se od nas očekivalo. Nemoguće je očekivati (osim ako nismo dobro osvestile sebe i svoj ego) da ćemo naprsno kada odrastemo biti one žene koje umeju da se zauzmu za sebe i svoje potrebe. Koje znaju da kažu iskreno NE i autentično DA. Nemoguće je očekivati da ćemo znati kako da sebi budemo dobar prijatelj, da ćemo umeti da sebe volimo, da se ne kažnjavamo, kritikujemo i sputavamo.

Tako isto i u vezama, od samog početka pokušavamo da kroz svoje ponašanje, koje je često iscrpljujuće i sabotirajuće, ubedimo muškarca da smo mi prava žena za njega. Umemo da istolerišemo loše ponašanje sve u nadi da će on jednog dana shvatiti koliko smo dobre i nezamenjive. Međutim umesto neke bar imaginarne zahvalnice ili povelje za našu dobrotu i vernost mi najčešće dobijemo šut kartu.

@80svintagecomics

Kada u vezi dajemo sve, nadamo se da ćemo nazad dobiti sve. Međutim to naše SVE ne ostavlja prostora, nema mesta za ponešto njegovo. To je kao da pravimo zajedno kuću od peska na plaži, ali mi napravimo sve i onda on stvarno i nema više šta da doda. Takav muškarac se više ne oseća kao da ima svrhu, nije u muškoj energiji.

Ma šta mi mislili, da bi muškarac bio emotivno involviran on mora da se oseća potrebnim i svrsishodnim. Ako ne mora da se trudi on i ne može da oseti zaljubljenost i ljubav.

Ključ je ne dati sve! Ne zato što kalkuliramo, igramo igrice već zato što nam je važnije da uložimo svoju energiju u sebe a ne isključivo u emotivnu vezu. Muškarac ne sme biti cilj našeg života, već samo deo. Kada ulažemo u znanje, lični razvoj, fizički izgled u smislu sporta i zdrave ishrane onda zaista imamo manje vremena da se bavimo isključivo zadovoljenju potreba našeg partnera.

Kada radim sa klijentima ili čak kada pričam sa drugaricama, dobro mi dođe da i sebe podsetim na malo ljubavi prema sebi. Posle ovog telefonskog poziva, odlučih da je bolje da idem i napišem kolumnu nego da kuvam. Može to i da pričeka.

The post Zašto dobre devojke završe loše u emotivnoj vezi? appeared first on S-Magazin.

Šta da radimo na prvom sastanku, da ne bi bio poslednji?

Sanja Marinkovic — Sun, 09 Oct 2022 17:56:07 +0000

Pre par dana sam na svom instagram profilu postavila pitanje “Koji je najveći debakl sa Vašeg prvog sastanka?”. Kakvi su to odgovori bili… Jedan muškarac je otišao do toaleta i nije se više vratio, drugi u šoku što je morao i dezert da plati, trajno je izbrisao broj telefona devojke koja mi se još uvek konsternirana od šoka javila u inbox. Bilo je i onih opasnijih koji su se slatko smejali i lepo pričali pa se više nikada nisu javili ili onih koji su na volšeban način izbegli da se uopšte pojave na tom famoznom prvom sastanku.

Divna mlada dama mi se poverila kako joj je tip rekao da njegovu sestru boli stomak pa da mora da joj se nađe i da ne može izaći, dok je bilo i onih koji mnogo drskije otkažu viđenje uz neku pasivno agresivnu rečenicu tipa “ Znam ja da tebi treba drugačiji muškarac”. Čitajući komentare ispada da je danas najteže uopšte doći u poziciju da nas neko pozove na sastanak, a da to nije neka “bleja” kod kuće, odnosno poziv na seks.
A onda kada nam se desi sreća da ipak imamo priliku da sebe predstavimo u najlepšem svetlu po prvi put, mi u stvari i ne znamo šta da radimo. Tu nam ni ženski časopisi više nisu od pomoći ni new age filozofije, jer svi oni insistiraju na tome, citiram “ Samo budi ono što jesi”. Pitala bih ja njih kako da to budemo? Sada tek u ovim sredovečnim godinama, počinjem da nazirem ko sam to ja… sa dvadeset i nešto nisam imala pojma. Niko nam nije rekao da smo mi naše želje, naše potrebe i lične radosti. Kroz vaspitanje da budemo dobre izgubile smo svest o tome da prvo budemo dobre sebi. Uvek mi je drago da u svom radu i edukacijama mogu da govorim o magiji prvog sastanka na jedan drugačiji način. Pitanje svih pitanja je : “Kako pronaći balans predstavljanja autentične sebe, a opet zadržati dozu misterioznosti?”. Kako da jasno iskažemo svoje potrebe u vezi a da ipak ne prepadnemo onog preko puta nas? Kako napraviti dobru reklamu za naše uspehe i postignuća, a da ne delujemo pretenciozno?

@itsPeteski

Neka osnovna pravila šta ne treba raditi su da ne pričamo bilo šta o bivšima, da ne govorimo u negativnom kontekstu o njegovim izborima, karijeri ili izgledu i da nikako ne spominjemo lične nesigurnosti. Mislim da je meni lično uvek bilo najteže da ne počnem sebe da kritikujem od toga kakva mi je šminka do mnogo ozbiljnijih tema, gde sam opasno samu sebe podrivala pričajući o tome šta sve ne
znam i u čemu nisam dobra.

Ono što treba uraditi je staviti fokus na dobra dešavanja koja smo imali u proteklim danima i pričati o njima, mada uvek pomaže i trik političara da pričamo ono što hoćemo umesto da odgovaramo na postavljeno pitanje. Važno je izaći iz prosečnosti tako što ćemo pričati o tome šta nas inspiriše, koje knjige čitamo, u kom gradu bismo volele da se probudimo sutra kada bismo mogle da biramo. Samo
onda kada pričamo o porivima svoje duše izlazimo iz percepcije samo fizičkog izgleda i ulazimo u višedimenzionalsnost naše pojave. Tada možemo da budemo neko koga nije lako zaboraviti.

Ako i uz svu našu pozitivnu energiju i naučno dokazane metode koje psihološki utiču na svest onog ko sedi preko puta nas ne dobijemo željeni rezultat, onda se ipak treba zapitati da li smo krenule da kupimo narandže, a u radnji su ponuđene jabuke?

Taj muškarac kome je teško da plati račun, onaj koji nije više ni siguran da li uopšte želi da izađe sa nama ili nas samo zove zbog svojih bazičnih potreba, njihova ponašanja ne govore o našoj vrednosti (Kako obično prvo pomislimo), ali govore o svim onim segmentima koje nismo zacelile i na čemu treba da radimo. Devojka koja stalno upoznaje emotivno nedostupne muškarce i sama je nedostupna, ona koja upoznaje muškarce koji ne razumeju bliskost i sama nije bliska sa sobom, i tako redom. Indikacija naših problema je partner preko puta nas, pa hvala im bar na tome da lakše sagledamo sebe ako već njih ne možemo.

Kako pronaći gospodina pravog otkrijte razgovarajući sa Jovanom i Sanjom

The post Šta da radimo na prvom sastanku, da ne bi bio poslednji? appeared first on S-Magazin.

“Nisu sve žene majke, ali sve žene jesu ćerke. Veoma je bitna povezanost sa majkom”, PITAMO STRUČNJAKA Jovanu Hiesmayr o SAMOPOUZDANJU

Sanja Marinkovic — Thu, 21 Apr 2022 00:00:00 +0000

Samopouzdanje je osećanje emocionalne sigurnosti koje proističe iz vere u sebe, vere u to da ćemo istrajati u nečemu, završiti neki projekat, rešiti neki problem, ostvariti cilj kojem težimo, i izboriti se sa životnim teškoćama.

Iako nam je važna procena drugih ljudi, ukoliko smo samopouzdani naša slika o sebi neće biti tako lako uzdrmana ukoliko nas neko kritikuje Tokom razvoja dolazi do jačanja unutrašnje samopodrške i postajemo manje zavisni u odnosu na procene drugih.

Sa trenerom za lični razvoj Jovanom Hiesmayr pričali smo o manjku samopouzdanja, kako se ono gradi, a kako jača. Njene odgovore pronađite u nastavku teksta.

U današnje vreme ljudi imaju sve manje samopouzdanja. Koliko je to zapravo ozbiljno i čemu to može da dovede?

Samopouzdanje i samopoštovanje su u današnje vreme mainstream mediji preveli kao ono čuveno ljubav prema sebi. Mišljenja sam da generacije koje su rođene devedesetih godina i ranije, kroz vaspitanje roditelja i obrazovanje u školi nisu stekle osonove samopouzdanja i da ih to remeti u ličnom samoostvarenju kroz posao, formiranje porodice ili jednostavno u vođenju smislenog života – vrednog življenja. Dobra vest je da je moguće dobiti samopouzdanje i u odraslom dobu, samo je potrebno da na tome svesno počnemo da radimo.

Na koje načine decu od malena treba učiti da vole i cene sebe?

Znate kako kažu, nisu sve žene majke, ali sve žene jesu ćerke. Veoma je bitna povezanost sa majkom, koja je na Balkanu dosta uzdrmana zbog pritiska patrijahalnog sistema u kome živimo. Naše mame su najčešće bile u poziciji žrtve sistema i porodice i mlade devojke i žene u detinjstvu nisu dobijale adekvatnu poruku kako da se pobrinu za sebe i svoje potrebe. Današnje mame treba da uče decu da osluškuju svoje želje, da ih ohrabre da imaju svoje mišljenje i stav, da imaju pravo da kažu NE čak i ako su jako mala deca u pitanju. Da im se veruje u njihovom ličnom prosuđivanju šta je za njih dobro a šta nije. Samopouzdanje je po definiciji vera u svoje sposobnosti i kvalitete, ako nas to nisu naučili roditelji pre dvadeset i više godina, sledeće najbolje vreme da to naučimo je SADA.

Ako imamo problema sa samopouzdanjem, na koji način to najefikasnije možemo da se rešimo?

Osnovno je da utvrdimo negativne stavove koje imamo o sebi i da ih neutrališemo kroz različite coaching metode i energetske metode uklanjanja negativnog emotivnog naboja. Naše čitateljke mogu i kod kuće probati da na svaku negativnu rečenicu o sebi, dopišu mogućnost suprotnog stava. Mogu da pitaju ljude iz svoje okoline koje to kvalitete imaju. Prvi korak je dakle samo nežno otvaranje nove percepcije i ugla posmatranja u odnosu na sebe. Drugi korak je takozvani “repareting yourself “, odnosno da sebi budemo dobar unutrašnji roditelj i da svakog dana brinemo o svojim željama i potrebama. Sledeći koraci su da prestanemo da se upoređujemo sa drugima, da se okružimo ljudima koji nas vole i podržavaju, da brinemo o svom telu, da budemo nežni prema sebi, da postavimo lične granice.

Fizički izgled se često dovodi u pitanje kada pričamo o samopouzdanju. Koliko ima slučajeva kada ljudi nemaju veru u sebe zbog fizičkog izgleda koji nije onakav kakav nam društvo nameće?

Rad na samopouzdanju se u mnogome zasniva na brizi o telu kao hramu naše duše. Mojim klijentima sam podrška da počnu sa redovnim vežbanjem, da se hrane zdravije i da obnavljaju svoju energiju kroz neku tehniku meditacije, joge ili sličnog. Briga o sebi je osnova potpunog prihvatanja sebe. Međutim višak kilograma se pogrešno tumači kao body positive. Najčešće se radi o emotivnom prejedavanju. Gojaznost je bolest, izgled je tu najmanje bitan, za naše organe viscelarne masti su pogubne, zatim insulinska rezistencija i ostale komplikacije izazvane prekomernim unosom kalorija. Najbitnije je da osvestimo da briga o telu nije ni hir ni samoljublje već zdravlje u praktičnom smislu.

U kojoj meri porodica, ali i okruženje, utiče na samopouzdanje pojedinca?

U ogromnoj meri, uticaj porodice je presudan za razvijanje samopouzdanja. Kasnije u životu naučene oblike ponoašanja prenosimo na svoje prijatelje i okruženje. Recimo ako su nas roditelji previše kritikovali ili su izostajale pohvale na naš račun, mi vremenom u sebi razvijamo tog velikog kritičara…nije ni čudo što kasnije u svom životu vibracijski privlačimo partnera koji nas stalno kritikuje i omalovažava ili drugaricu koja iznova prelazi naše granice.

I za kraj, da li je u redu obratiti se psihologu ili psihoterapeutu usled svesti o manjku samopouzdanja?

To je najbolje što možemo uraditi za sebe! Umesto kupovine neke haljinice high street brenda mnogo veću korist ćemo imati makar od jedne seanse sa nekim stručnjakom. Ljudi sa manjkom samopouzdanja pokazuju ljubomoru, zatvorenog su uma, pesimistični su, reaguju iz straha, neodlučni su, krive druge za svoje greške. Kada sa nekim terapeutom ili koučem radimo na svom samopouzdanju to nam omogućava da se radujemo tuđem uspehu, da budemo pozitivniji i otvoreniji prema svetu, lakše nam je da priznamo sopstvene greške, da donosimo odluke i da prihvatimo odgovornost za svoj život. Uz povećanje samopouzdanja odnosno osećaja lične vrednosti svi životni ciljevi postaju mnogo lakši i pristupačniji za ostvarenje.

The post “Nisu sve žene majke, ali sve žene jesu ćerke. Veoma je bitna povezanost sa majkom”, PITAMO STRUČNJAKA Jovanu Hiesmayr o SAMOPOUZDANJU appeared first on S-Magazin.