Onda sam se pod haubom zapitala koja to ograničenja kao kouč, majka dvoje odrasle dece, ili kao sredovečna žena imam? Šta to sve ne mogu da pišem, radim, budem, nosim, ponašam se što nije u skladu sa mojim životim pozivom ili samom činjenicom da sam žena?

Spisak je toliko dugačak i po malo mučan. Ne znam odakle da krenem. Da li od nečeg trivijalnog kao što su providne čipkane pantalone, pa do toga da kad izadjem na piće svima moram da objašnjavam da moj muž ne uživa da ide sa mnom i mojim drugaricama na piće. 

Još uvek kao društvo nismo shvatili da biti duhovno probuđen ne znači misliti pozitivno i videti leptiriće i cvetiće – već biti svoj i autentičan – govoriti svoju istinu. Stotine žena sa kojima sam radila poslednjih deset godina završavale su na lekovima i alkoholu samo zbog toga što su godinama živele ono što se očekuje od njih a ne ono što su želele. Udamo se jer se to podrazumeva, ne razvodimo se jer se to očekuje, radimo stabilne poslove jer tako dolikuje, ćutimo, ne svadjamo se, ne psujemo, oblačimo se u skladu sa godinama.

Kasno se zapitamo koliko “nas” zapravo ima u sopstvenim životima. Mi smo sve kao u nekom filmu večitog tranzicionog žanra, sa unapred dodeljenom ulogom “dobre žene”.

Ja sam skoro odlučila da više ne budem dobra žena! To ne isključuje da ću se i dalje truditi da budem najbolja majka svojoj deci, podrška i ogledalo svog muža ali nikako “dobra žena” po merilima komšija ili instagramskih špuijuna. Ne želim da se tiho smejem, da pazim da li je prošla ponoć a ja sam u gradu, neću da objašnjavam svoje ekstravagantne kupovine, ljude koji su u mom okruženju, ne želim da se pravdam zbog toga što ne izgledam kao žena svojih godina, što ne razmišljam kao žena u četrdedetim, što moje ranjeno unutrašnje dete želi da je zadovoljeno mojim odlascima kod estetskih doktora. Baš me briga! To sam osvestila! Kad sam bila mala devojčica stajala sam na kapiji i čekala da mi slučajni prolaznici kažu kako sam lepa. Sada samo hoću da sam sebi lepa, tako naravno kompenzujem sve ono na šta u životu ne mogu da utičem, a volela bih. To je ok!

Da se vratimo na švaleraciju sa početka price, o švaleraciji mislim isto što i o braku. Neko je srećan i nekome uspe, drugi se srozaju do dubokih ponora. U životu je sve relativno i sve moguće. U tome je čar.

The post Neću više da budem “Dobra žena”! appeared first on S-Magazin.

Da li je to baš tako? Do kada ćemo dozvoljavati da nas žene kolektivno procenjuju na osnovu estetskih afiniteta i ličnog doživljaja sreće? Uostalom sve mi odlično znamo da su nam fotografije obrađene jednim te istim programom i baš smo srećne što ne moramo više po sto puta da se slikamo, već nam je sada dovoljno i dva puta i malo obrade. 

Postoje ljudi kojima su pare sreća, nekima je seks sreća, drugima hrana, nekome putovanja. Nema pravila. Zašto uopšte diskutovati o ljudskim afinitetima? Svako živi svoj život u odnosu na obrazovanje, kućno vaspitanje, ukus, širinu svesti. Ženama na balkanu se večito spočitava, od toga da li im je dužina kose i suknje u skladu sa godinama, do toga zašto su u večernjem izlasku, a zaboga, muža nisu povele. Posebno se osuđuju one koje muža ni nemaju. Izgleda da je došlo vreme  da pred nekim strašnim sudom kvaziskromnih i pitomih odgovaramo zbog toga što su nam zubi blistavo beli, čelo bez bora a usta hidrirana hijarulonom. Ne daj Bože ukoliko stremimo ka tome da i više zarađujmo. 

Kada ćemo prestati sa skupljanjem jeftinih poena i samoobmanjivanja da nam ne treba ništa u životu. Naravno da nam za sreću nije potrebno ništa ukoliko nam je svest visine Eckart Tola ili tibetanskog sveštenika, a svima ostalima je potrebno po nešto za sreću. To nešto nije pucketanje drveta u smederevcu i parče hleba i dva oka koja nas gledaju, kako vole da opišu po domaćim knjigama.  Ta lažna skromnost u sebi prikriva senku zlobe ka onim raskalašnim i samosvesnim ženama koje uglavnom i mrzimo i volimo istovremeno.

Da zaključimo, s obzirom da mi nismo duhovi koji lelujaju među dimenzijama već smo bića od krvi i mesa shodno tome u ovom životu su nam potrebna kakva takva materijalna dobra da bismo funkcionisali.

Ukoliko živimo na Balkanu ili smo veći deo svog života tu proveli, kao što sam ja recimo, onda nam je potpuno jasno da je tema novca i materijalnog vazda goruća tema i to ne sa dobrim razlogom. 

Moja poruka je da gledamo svoje živote i da upravljamo njima na najbolji mogući način. Ukoliko nemamo ništa lepo da kažemo o drugima onda je najbolje da ćutimo i ne komentarišemo, i za kraj da se potrudimo da naše ideje naš rad i težnja ka samoostvarenjem donesu u naš život obilje u svakom smilsu. Da se više ne postidimo pred pretećim prstima koje nas vraćaju u patrijahalne kalupe, jer kako sam jednom već rekla patrijahalni sistem se prenosi sa majke na ćerku, a izgeda da ga žene medjusobom jačaju kroz osuđivanje, prosuđivanje i kritiku. Nema više potrebe za time, neka svaka od nas živi život po svojoj meri zadovoljstva sve dok time ne ugrožava druge.

The post Balkanska arena predrasuda appeared first on S-Magazin.

Međutim, da li je možda danas najveći afrodizijak imati puno lajkova na društvenim mrežama?

Mozda su ipak lajkovi na društvenim mrežama postali najveći afrodizijak za sve nas, kao ksanaks ili inekcija samopouzdanja.

Ne znam za vas, ali zaista verujem da postoji trenutak u životu svake žene, ali i muškarca kada je samo dovoljno kada nam kažu da smo lepi, šarmantni i zabavni. Ipak pametne žene i profesionalne ljubavnice najčešće koriste komplimente kao moćno oružje za zavođenje, jer su oni najveći afrodizijak za svakog muškarca bilo da ima široka ramene, račun u banci sa sedam nula ili sertifikat mense.

Koja je izgovorena reč za muškarca ipak najveći afrodizijak?

Da li možda kada im posle ponoći zgodna plavuša u diskoteci šapne da je najbolji frajer koga je upoznala? Ili kada neka moderna amazonka pošalje selfie o kakvom su maštali, gledajući društvene mreže? Prosečan muškarac svestan svojih kvaliteta pomisli da nije do njegovih osmeha i širokih ramena već do nekoliko čaša šampanjca koje je popila, ali velika većina će pomisliti kako je ona definitivno žena od ukusa. Zauvek ću verovati da postoji ambiciozna klasa muškaraca koja je shvatila i sebi bar krišom priznala da su moć, uspeh i finansijska sigurnost jedne žene ustvari najveći afrodizijak.

Šta je danas za muškarce i žene kao ksanaks?

Da li su to možda novac, uspeh, moć, savršen izgled, savršen partner ili rijaliti programi? Većina žena danas će vam reći da je moć najveći afrodizijak i da što je muškarac moćniji to je erotičniji. Ako je moć zaista erotična – ko je u Srbiji moćan , a ko erotičan muškarac?

Vaša Sanja

The post AFRODIZIJAK savremenog doba: Da li su to lajkovi na društvenim mrežama? appeared first on S-Magazin.

Toliko vremena provedemo u trudu da ispunimo sva očekivanja, da često zaboravimo da postavimo i svoje lične zahteve. Šta je rezultat toga? Odricanje od sopstvenih potreba da bismo bile voljene.

Kada se zapitamo zašto prihvatamo i tolerišemo tako malo ljubavi od svojih partnera, odgovor će skoro uvek biti isti. Jednostavno rečeno, mrvice ljubavi prihvatamo iz straha.
Kada su u pitanju veze strah je univerzalan i ispoljava se na mnogo načina: strah od toga da zauvek ostanemo same, da nećemo naći boljeg, strah od nepoznatog, strah od toga da se nikada ne venčamo i osnujemo porodicu, da budemo same ili da uvek moramo da počinjemo iznova. Raskide smatramo nazadovanjem, a ne napretkom i zbog toga ostajemo u vezi koja nas ne ispunjava i ne zadovoljava.

Živimo u svetu koji je pun parova. Ako odlučimo da se razdvojimo, bićemo singl, a biti singl nije zabavno…ili je to barem ono u šta smo navedeni da verujemo. Ali biti singl je zapravo fantastičan period, on predstavlja jedan preokret, nešto što ne dobijamo često u životu. Ovaj period nam daje kontrolu nad našom sledećom vezom u koju ćemo ući kao iskusnija, i još važnije, mudrija žena. Dobijamo prazno belo platno na kojem možemo da naslikamo svoj novi život, sa novim standardima i željama.

Moramo da prepoznamo moć koju imamo nad našim ljubavnim životima i odlukama koje donosimo kada biramo partnera. Moramo da naučimo da volimo pod našim uslovima. Suština je u tome da ne možemo nastaviti da biramo zgodne veze umesto veza u kojima dobijamo ljubav, pažnju i poštovanje, u očajničkom pokušaju da se uhvatimo za bilo koji oblik ljubavi.

Pridržavati se ljubavi iz straha može zvučati proračunato ili kao taktika preživljavanja, ali na neki način se može posmatrati i kao lenjost. Moramo biti jake i marljive kada je u pitanju naša budućnost. Kada smo same, nalazimo se u boljoj poziciji nego kada održavamo nesrećan odnos sa partnerom od kog možemo da očekujemo samo minimalan trud, ako i toliko… Zaslužujemo bolje od toga.

Iako je novi početak zastrašujuća misao, dozvolite sebi sve vreme, energiju i trud koji su vam potrebni da uložite u pronalaženje novog partnera. Teško je odvojiti se od vremena i energije koje ste uložili u toksičnu ili nezdravu vezu, ali vaši resursi nastavljaju da se smanjuju što duže ostajete. Vreme je tu dovoljno dugo za one koji su spremni da ga iskoriste.

Foto: @entre_dois

The post Zašto su žene spremne da prihvate mnogo manje u ljubavi? appeared first on S-Magazin.

Priča uspeha Zorane Perković je jedna od onih koja bi trebalo da krasi naslovne strane u našoj zemlji. Tokom studija prava poželela je da postane preduzetnica i započne karijeru koju će moći sama da razvija. Istraživala je koja su sve zanimanja i poslovi u deficitu na našoj teritoriji i shvatila je da su proizvodnja delova za mašine, industrijske četke, delovi za termo i hidroelektrane, za asfalt, ono sto Srbiji nedostaje. Otvorila je firmu bez početnog kapitala, nije imala nijednu mašinu, nije imala iskustva ni pomoć, ali imala je sebe.

Zorana nam iz ove priče o uspehu izdvaja:

Imala sam sebe i imala sam ideju koju sam sprovela u delo. Na samom početku, sve proizvode sam ručno pravila. Moj prvi proizvod je bila četka za ručno čišćenje epruveta i medicinske opreme. Nisam imala nijednu mašinu na električni pogon, nisam imala ni kapital koji sam mogla da uložim. Vremenom sam novac koji sam zarađivala ulagala u mehanizaciju i mašine. Ono što bih navela kao odskočnu dasku u svom biznisu jesu prvi izvozi proizoda.

 

Zorana je sa 22 godine uvezla prve mašine i na taj način započela svoju karijeru. 

Šta je ono što navede ženu u Srbiji da ima motiv da se sama bori i dostigne uspeh?
Generalno postoji teza da na Balkanu nema uspeha. Ja bih volela da ta teza nestane i da je neutrališemo, zato što smatram da uspeh nema veze sa geografskim područjem. Između ostalog, neki od najvećih umova ovog sveta potiču sa Balkana.
Iza mene niko nije stajao. Bila sam sama. Imala sam sreću da sam pre osnivanja svoje fabrike dosta putovala i materijalne stvari mi nisu bile važne, prioritet mi je bio da sebe zbrinem finansijski i sve sam ulagala u posao. 

Da li je neko iz drzave podrzao tvoju inicijativu?
Jeste, grad Novi Sad me je podržao sa svojim subvencijama.

Fabrika koju vodi Zorana zove se ZipSteel i ima 5 zaposlenih radnika na mašinama.

The post INSPIRACIJA ZA SVE AMBICIOZNE DEVOJKE : Vlasnica fabrike sa samo 25 godina! appeared first on S-Magazin.

Njena želja za uspehom je bila jača od straha od neuspeha. Samo petnaest dana pre nego sto će na svet da donese treće dete, ona je otvorila mlekaru koja je dostigla veliki uspeh u Srbij. Ljupka danas ima samo 34 godine i proizvodi najbolji kajmak i sir u Žičkom okrugu. Ovako ona govori : “Možete da izaberete da budete uspešne ili da verujete da ste osuđene na neuspeh, sve zavisi koja je vaša mera zadovoljstva.”

Ja sam otvorila mlekaru 10 dana pred porođjaj. Kada je moja beba imala mesec dana, spletom nekih porodičnih okolnosti morala sam da započnem proizvodnju i da krenem da radim, dok je dete bilo pored mene. Bilo je veoma teško. Dosta stvari koje nisam poznavala do tad su me snašle odjednom.
U početku sam radila po dvanaest sati i čuvala sam decu. Beba je bila sa mnom u mlekari, a deca su bila u školi. Dešavalo se da izlazim sa posla da odvedem ili vratim decu iz škole, ali i tata je uvek bio tu negde, svi smo mi funkcionisali porodično. Gledali smo da izgradimo dobru priču za sve nas, pa smo bili jedni drugima podrška.
Prve četiri godine nisam imala nijedan slobodan dan, a godišnji odmor sam iskoristila prvi put ove godine.

U vreme pandemije, Ljupka je imala sreće da joj biznis procveta. 

To vreme me je pokrenulo da sam radila duplo više. Uspela sam da napravim dobar brend za koji sada svi u Kraljevu znaju. Moj brend se zove Mala mlekara Janić i pravim najbolji kajmak u Srbiji, potpisujem! Kad nesto mnogo želis, moraš da guraš i da istraješ, makar sama sebi bila podrška. Nema odustajanja uprkos teškim trenucima.

 

The post Majka troje dece i hrabra poslovna žena je dokazala da ZA USPEH NE POSTOJE OGRANIČENJA appeared first on S-Magazin.

Ali, neko je bio vredan. Naporno, dugo i jako je radio na osmišljavanju, dizajniranju i kreiranju novih “higijenskih gaćica”. U nedostatku ekoloških, jednostavnih i održivih proizvoda za žene, ali i činjenice da žene, kada dobiju menstruaciju, prestaju sa svim aktivnostima, “zabijaju se u kuću” i ne izlaze nigde. Sanja Obradović odlučila je da problem menstruacije, ali i inkontinecije, jednom za svagda reši, i tako pomogne ženama širom regije pa i sveta.

2019. godine na tržište je izbacila testnu verziju SAFE menstrualnih gaćica, kako bi videla da li je uradila dobar posao i kako će devojke i žene reagovati. Nije očekivala toliko oduševljenje i pohvala. Nakon 2 godine rada, testiranja, dizajniranja, unapređivanja, razvijanja i hiljada i hiljada prodatih gaćica, sada sa sigurnošću možemo reći da napokon, ponovo, imamo dobar i kvalitetan proizvod za žensku higijenu i menstruaciju.

SAFE menstrualne gaćice napravljene su od najkvalitetnijeg pamuka, sa ugrađenim nepromočivim platnom, potpuno bezbednim za ljudsko telo. Ali, izgledaju kao regularne estetski lepe gaćice, u više boja i modela, ali imaju funkcionalnost upijanja 99% mestrualnog sadržaja.

Za one koji imaju laku i mirnu menstruaciju tu su SAFE standardne gaćice. Dok, za one koje imaju obilnu i tešku menstruaciju tu su nove, unapređenje SAFE duboke gaćice sa proširenim i većim nepromočivim platnom koje više upija i sprečava curenje sadržaja.

I sada više nema skrivanja po kući. Nema preskakanja sporta, joge, izlaska u grad sa drugaricama, samo zato što je počela menstruacija. Nema bojazni da će procureti na pantalone, haljine, čaršav, sportsku opremu. Nema više kontantnog okretanja i proveravanja. Nema straha, gde god da ste, na moru, na planini ili u svom gradu.

Sada su žene napojon mirne i spokojne, ali zaista.

Saznajte više na www.safebyso.com

The post “Higijenske” gaćice su se vratile! appeared first on S-Magazin.

Ime prezime nadimak

Ana Nedeljković, za vas Sević, i dalje i zauvek.
Za staro prezime sam imala dosta nadimaka. Bilo ih je čak do 20-30, jer je Sević svima uvek bilo inspirativno. Zvali su me najčešće Seve i Sevka.

Da se ne baviš trenutnom profesijom, koji posao bi radila?

Zapravo se trenutno ne bavim svojom profesijom. Njaviše sam u kući i brinem se o deci. Reklo bi se da sam prava sam domaćica. U tom slučaju, ako mislimo na treću profesiju, bih bila glumica.

Kada bi tvoj život imao tematsku pesmu, koja bi to pesma bila?

Frank Sinatra – I did it my way

Šta radiš onim danima kada ti fali samopouzdanja?

Kako ti ljubavni život utice na samopouzdanje?

The post “Ženska intuicija je nepogrešiva” : ANA SEVIĆ u našem leksikonu priča o ljubavi i samopouzdanju appeared first on S-Magazin.

 Kako se vreme polaska bližilo, tako je mene sve više hvatao osećaj krivice jer ću decu ostaviti same sa ocem. Imala sam osećaj kao da ostavljam bebe, a ne dva tinejdžera koji i ne mare za svoje roditelje već samo za svoje društvo. Brinulo me je kako će se snaći oko polaska u školu, ručkova, treninga i ostalih organizacija. Shvatila sam kako odmah nakon puta moram ići na još jedan poslovni put i da će deca opet biti bez mene i to me je dotuklo.

 Kada sam malo bolje razmislila, shvatila sam da je taj osećaj krivice veoma prisutan u svakodnevnom životu, od toga kad pojedem nešto nezdravo, do toga da sam u nekoj raspravi jasno rekla šta mislim i osećam i potom se pokajala. Moje prijateljice svaka u svom životnom miljeu takođe boje svoje dane osećajem da u nečemu nisu dovoljno dobre i da greše. Paradoksalna stvar, o kojoj je čak i Isidora Bjelica pisala, je da nas okolina kritikuje, kao i mi sami sebe, baš u onim segmentima gde se najviše trudimo i gde smo defakto i najbolje. Žene koje su veoma uspešne u svom poslu, stalno su pod tenzijom zbog razmišljanja da treba da budu bolje i ambicioznije. One koje su u kući sa decom, stalno se preispituju da li su previše stroge ili previše blage, lepe žene bi volele da budu još lepše, a pametne misle da su glupe.

Kolektivna ženska energija je decenijama unazad ugnjetavana i sputavana. Tu leži razlog zašto svaka od nas pojedinačno na dubokom i nesvesnom nivou sputava i negira svoje biće i svoju prirodu. Da bismo se zacelile kolektivno, potrebno je da svaka od nas prvo zaceli sebe. Jedino kada uronimo u svoju ličnu tamu i osvetlimo najdublje strahove i nesigurnosti mi možemo vlastitom evolucijom da transformšemo svoje živote. 

 Treba da shvatimo da jedino ako sebi damo, možemo dati i drugima. Umesto da brinemo “ za nekog” , počnemo da brinemo “ o nekom”. Umesto što sebi prigovaramo, a drugima se žalimo, počnemo da formulišemo svoje nezadovoljstvo govoreći šta bismo volele, a ne šta ne volimo. Pa kad sledećeg puta, mrtve umorne dođemo sa posla, ne kažemo “Kako je kuhinja u haosu”, nego kako bismo volele da je kuhinja sređena. Partnera ne kritikujemo kako nas nikada ne izvodi, već kažemo da bismo volele da nas izvede, i najvažnije, odvojimo malo vremena za sebe, jer tek onda možemo imati više energije i za druge. Neka nam osećaj krivice bude jasna poruka da izlazimo iz svoje zone komfora, a to je već dobar početak!

P.S. U mom odsustvu deca se nikad bolje nisu provela sa svojim društvom, kada sam došla kući samo sam pomislila kako bih volela da je kuhunja sređena, pod usisan i veš opran.

Prijavite se na online program U POVERENJU SA SANJOM I JOVANOM

The post Kako da se rešimo osećaja krivice? appeared first on S-Magazin.

Jelena je mlada devojka koja nas svojim uspehom inspiriše i motiviše. Kao priznanje za svoj rad, osvojila je nagradu za jednu od najuspešnijih mladih osoba u svetu biznisa ispod 30 godina u Americi i Evropi. Imali smo veliku privilegiju da je slušamo kao gošću u Sanjinoj emisiji, gde nam je otkrila svoj začin za uspeh.

Biznis, psihologija i arhitektura su njene velike strasti, što za mnoge deluje nespojivo. Jelena je po struci Master inženjer arhitekture, a od svoje 24. godine bila je na poziciji Izvršnog direktora bolnice za lečenje bolesti zavisnosti. Danas je stručni konsultant za medicinske ustanove i liderstvo u Srbiji.

Kako je postigla sve to sa samo 30 godina?

Vodim se motom “Preuzmi moć u svoje ruke”. Svaku priliku koristim da steknem nova znanja i iskustva. Pored svoje inženjrske diplome imam i petogodišnju edukaciju iz Psihodinamskog Organizacionog Consulting-a i razne druge edukacije iz biznisa, preduzetništva i marketinga. Smatram da u Srbiji postoji dosta mogućnosti i organizacija za mlade preko kojih mogu mnogo da nauče. Treba koristiti svaku priliku i potencijal koji vam se ukaže. Učestvovanje u jednoj takvoj organizaciji omogućilo mi je da sa 23 godine otputujem i živim u Brazilu. 

Kombinacija tih različitih znanja i iskustva, kao i 7 godina na rukovodećoj poziciji medicinske ustanove, pomogli su mi da usavršim svoj talenat, zbog kog me danas vlasnici medicinskih ustanova angažuju u cilju unapređenja poslovanja klinike i svog tima. 

Na koji način si stekla autoritet i poverenje starijih kolega?

To je izazov sa kojima se mnoge žene suočavaju. Zbog toga mislim da je važno, za sve one koji su na liderskoj poziciji, da rade na sebi i ulažu u veštine coaching-a i organizacije. Smatram da za sve postoji rešenje i tim stavom sam uspela da steknem poverenje svih svojih kolega i zaposlenih.

Koji savet imaš za sve žene koje se kreću ka uspehu?

Ne treba da se plašite svojih želja i mogućnosti. Višestruko će vam se isplatiti ulaganje u sebe i svoje znanje. Kada sam izašla iz svoje zone komfora, mogla sam da napredujem i postala sam jedan od najtraženijih konsultanata medicinskih ustanova.

Da li je tačno da se muškarci plaše uspešnih žena?

Muškarac ne zaslužuje ženu čiji uspeh ne može da podnese. Ženama je izuzetno važna podrška partnera i zato on sam mora biti stabilna i jaka ličnost.

Uspešnu ženu krase 3 osobine, to su harizma, ambicija i intelekt. Šta ti biraš?

U pravim okolnostima, sve 3 osobine mogu da dodju do izražaja. Ali žene sa intelektom uvek krase i ambicija i harizma.  

The post Mlada srpkinja proglašena za BUSINESS ELITE UNDER 30 otkriva tajnu svoje moći appeared first on S-Magazin.